S I B I C A R E NJ E

EVO ME OPET

Poslije duge kreativne krize, konacno sam uspio da ponovo nesto napisem. Ocijenite kako vam se cini. Treba mi misljenje bas svih.

ORUŽIJE PROTIV ZABORAVA

Između rođenja i smrti

samo je jedan tren -

tren kratak, tužan -

tren neispunjen.

Samo ponekad -

između tuge dve,

u oku pesnika blesnu

vatre drevnoga ognja

sto u sebi nose pesmu.

Ja znam da nisam pesnik,

da pesme mi pesme nisu,

jer neiskustvo moje izranja iz njih,

a, ipak, osećam ponos

kad suze svoje skupim

u večni i besmrtni stih.

I, iako, se svakim trenom,

nas život bliži kraju,

nasi stihovi ostaju

nasi tragovi u beskraju.

                                                                                              Marković Slobodan