POEZIJA
Published on 06/27,2009
Nije joj vreme. Ali, napolju neodoljivo podseća....
U JESEN
Pod teretom noćnog mira
u maglenom ogrtaču,
otpao je listak jedan
žut, istrun`o i sav bedan.
Pada tiho,
Pada nemo,
već dugo se
na to sprem`o.
Ne dočeka zrake Sunca
da `no lišće,
što sad vene
bar još malo ozelene.
Da bar vetar dune jače,
u vihoru da ga nosi,
bar još jednom, za trenutak,
sudbi svojoj da prkosi.
Ali vetar miran, ćuti...
Evo već i zora rudi -
on ne mari više zato,
on zna sudbu,
svoj nespokoj,
njega dole čeka blato.
Marković Slobodan