Poezija
Published on 08/23,2009
Dugo vremena sam bio odsutan, ali evo, ipak, sam nekako uspio da ponovo uhvatim pramenčić inspiracije... Ostavite komentar...
OSVETA
Krik u duši davno zaglušen,
nametom vremena skriven,
nikad zaboravljen,
uzdižem iznad,
u prazninu,
k zvezdanom nebu
nad glavom mojom.
I stope ove,
u pesku,
kojim hodim,
već su mi dugo znane,
ali uvek samo do pola dođu,
nikad do one druge strane.
Sumnja me nazad vraća,
što tu je svaki dan -
i danas i juče,
dan pre, dan posle,
što sve mi moje
pod noge prospe,
ja pokušam nemoćno
da skupim,
al` nikad sve ne bude tu,
i uvek nešto novo izgubim
Da li stvarno treba
dugove plaćati,
iz ovog dana
u prošli vraćati,
možda je važnije
moći srušiti
zid oko srca,
što slabo kuca.
08/24,2009, at 00:32
Visit grlica
Poslednja strofa mi se najvise svidja...Pozdrav...:)
08/23,2009, at 12:38
Visit poluuspavanka
Meni se jako dopada, i volela bih da svratiš češće, pozdrav!
08/23,2009, at 12:35
Visit malaino
...uvek samo do pola dodju...
...ne daj da pored tebe prodju...
...uhvati ih u kosu zadeni...
...pa siguran u sebe odlučno kreni...